Mnogi ljudi ne vole filmove sa specijalnim efektima. Najčešće ih optužujemo za neautentičnost. S njima redatelji gube dodir sa stvarnošću i zakonima fizike, zbog čega imamo filmove poput Nemoguće misije, Jamesa Bonda i Transformersa itd., gdje se mnoge stvari doimaju u suprotnosti sa stvarnošću. No, nakon što pogledate ovaj isječak, shvatit ćete da ništa nije onakvim kakvim se čini, već da se zapravo radi o običnom filmu prepunom specijalnih efekata. Poput fotografije s bljeskalicom, koja najbolje radi kada ne znamo da je korištena, umjetnost specijalnih efekata leži u tome da ih ne primjećujemo, a filmaši su to izbrusili do savršenstva.
Pred časom se je v Hollywoodu vnela vroča debata o tem, ali naj uvedejo posebno kategorijo za filme, posnete s tradicionalnimi metodami. V primeru Michaela Baya se je uporaba posebnih učinkom morda res izrodila, a kot boste spoznali v nadaljevanju, tudi v še tako ”nedolžnih” filmih kar mrgoli posebnih učinkov. Le opazimo jih ne, saj jih režiserji spretno umestijo.
ČITAJ VIŠE: Ovako izgledaju filmovi bez specijalnih efekata
Najbolji posebni in vizualni učinki so tisti, ki jih ne zaznamo, in ob tem posnetku boste razumeli, kako neresnični so v resnici filmi oz. koliko digitalnih trikov uporabljajo ustvarjalci. Posnetek Roya Pekerja, ki pokaže, kako ni nič, kot se zdi, vam bo zagotovo dal misliti in bo zaprl usta tistim, ki pravijo, da se posebni učinki vidijo z Lune.
