Ljudi ulaze u naše živote, često vrlo iznenada, i jednako tako iznenada iz njega izlaze. Nekima od nas je jako žao jer smo mislili da neće biti dana kada se nećemo družiti. Međutim, ovo nije kraj svijeta. Oni više nisu dio vašeg života i na to biste trebali gledati kao na dobru stvar. Da je vrijedilo, trajalo bi. Kako starimo, sve manje ljudi puštamo u svoje živote. Zašto je to sasvim u redu?
