S takšnimi vprašanji bomo ženski zadali bolečino, kot si je sami sploh ne moremo predstavljati. Zato se žensk tega nikoli ne sprašuje!
Včasih izustimo nekaj, kar v dušo drugega zareže kot meč. Nevede, brez slabega namena, prizadenemo ljudi. Vsaka beseda, ki jo izrečemo, ima določeno težo. In tega se zavedajmo!
Tam nekje je ženska, stara 30 let, in ima več otrok.
Ljudje ji bodo rekli: “Toliko otrok? Ljubi bog, upam, da sta zdaj končala.” In ona se bo nasmejala, ker so takšni komentarji smešni, a smeh ne bo iskren. Spremenila bo temo. In ko bo ostala sama, bo jokala.
Plakat će jer je opet trudna i mora skrivati koliko je sretna. Plakat će tamo gdje je uvijek željela veću obitelj ali ne zna zašto to ljudima toliko smeta. Plakat će jer sama nema braće i sestara, a zna koliko je to važno. Plakat će tamo gdje je baka imala dvanaest i sama bi htjela biti kao ona. Plakat će jer ne može zamisliti život bez djece, a ljudi to doživljavaju kao neko zlo. Plakat će jer ne želi da je sažaljevaju. Plakat će jer ju je društvo prozvalo neodgovornom. Plakat će tamo gdje je umorna od smiješnih komentara. Plakat će jer sve što želi je živjeti u miru.
“Toliko otrok? Ljubi bog, upam, da sta zdaj končala.”Tam nekje je ženska, stara 30 let, in brez otrok.
Ljudje jo sprašujejo: “Še nimaš otrok?” Odgovorila bo s prisiljenim nasmeškom in odkimavanjem z glavo. “Ne, še ne,” bo izustila. “Ne čakaj predolgo, čas teče…,” boste morda rekli, da zapolnite neprijetno tišino. Ona se bo samo grenko smejala. Ko se boste razšli, bo na plan spustila solze, ki jih je do zdaj skrivala.
Jokala bo, ker je bila 2-krat noseča in 2-krat splavila. Jokala bo, kjer poskuša zanositi že od prve poročne noči pred tremi leti. Jokala bo, kjer ima njen mož otroka z bivšo ženo, a z njo noče. Jokala bo, kjer je večkrat poskusila z umetno oploditvijo, a neuspešno … Jokala bo, ker jo mož krivi za to in tudi zato, ker je z njim vse težje živeti. Jokala bo, ker imajo vse njene sestre otroke, sama pa ne. Jokala bo, ker si njena sestra ni želela otroka, a je kljub temu zanosila. Jokala bo, ker je noseča njena najboljša prijateljica. Jokala bo, ker jo mama vedno znova sprašuje: “Je kaj novega? Kaj še čakaš?” Jokala bo, kjer je izbrala lepo ime za otroka, ki ga ne more roditi. Jokala bo, ker bi bila lahko odlična mama, a ne more.
Tam nekje je ženska, stara 40 let, in ima enega otroka.
Ljudje ji bodo rekli: “Samo enega? Nisi nikoli želela več?” “Srečna sem z enim otrokom,” bo mirno odgovorila in to ponovila za vsako podobno neumno vprašanje, ki jih ga postavijo.
Kad je ne gledaš, ona će plakati jer je ova trudnoća bila pravo čudo. Plakat će jer je sin stalno pita hoće li dobiti mlađeg brata ili sestru. Plakat će jer je oduvijek maštala o troje djece. Plakat će tamo gdje je morala prekinuti još jednu trudnoću kako bi spasila vlastiti život. Plakat će jer joj je liječnik rekao da više neće moći zatrudnjeti.
To su priče koje žene oko nas nose u sebi. One su naše susjede, prijateljice, sestre, kolegice... I nije na nama da im dajemo savjete i savjetujemo. Njihova maternica je samo njihova i nikada ne bi trebala biti tema našeg razmišljanja i razgovora. Poštujmo to!
