Čokoladu ljudi konzumiraju tisućama godina, ali u obliku koji je danas najpopularniji, odnosno u obliku pločice, tek od 1900. godine. Zbog društvene uvjetovanosti oko nje se isplelo tisuće mitova, no oni su kao mnogo panjeva kao zubi koji cvokoću. A budući da se kuhinja i studijski studio međusobno ne isključuju - ponekad su jedna te ista stvar - u moderno doba čokolada je postala ne samo materijal za rad, već i umjetnički materijal.
Na svetu je veliko neužitne umetnosti, a ta, narejena iz čokolade je vsekakor užitna. Če ne z umetniškega pa s kulinaričnega vidika. Poznali so jo že Maji in Azteki 1500 let in več pred našim štetjem, seveda ne kot tablico ali napitek, ampak kot zrna kakavovca. Hermanu de Cortesu se imamo zahvaliti, da jih je u 16. stoljeću prinesel na Staro celino in spočel eno najslađi poroci, ki jih ponuja življenje. Danes pod pojmom čokolada najdemo celo industrijo okusov, barv in oblik, podobno kot pri sirih ali vinu. A za razliko od teh, je vonju, okusu in izvoru dodala še umetniško komponento.
A še preden je postala voljna za oblikovanje in hvaležen ”material” kuhinjskih umetnikov, je prodrla tudi v evropsko slikarstvo. Leta 1745 ji je francoski slikar Jean-Etienne Liotard posvetil pastel ”Čokoladarica” (”Chocolate Girl”).
ČITAJ VIŠE: 10 slasnih činjenica o čokoladi koje vjerojatno niste znali
In če se glede umetnosti naši okusi razlikujejo, pa mislim, da se lahko vsi strinjamo s trditvijo, da ima čokolada božanski okus.
